Психолошка радионица

НИЈЕ ЗНАЊЕ ЗНАЊЕ ЗНАТИ, ВЕЋ ЈЕ ЗНАЊЕ ЗНАЊЕ ДАТИ

There's no such thing as a poor student, only a poor teacher

ЕКСЕРИ У ОГРАДИ

Једном беше мали дечак који је имао лошу нарав. Његов отац му је дао кесу пуну ексера и рекао је да  сваки пут када побесни и  изгуби контролу над собом закуца један ексер у ограду. Првог дана дечак је закуцао 37 ексера на ограду. Током следећих неколико месеци он је научио да контролише свој бес и број укуцаних ексера се смањивао. Открио је да је лакше контролисати своју нарав, него закуцавати ексере у ограду.  И тако је дошао дан, да током целог дана није побеснео.То је рекао свом оцу, а отац је њему одговорио да сваког дана када буде успео да контролише своје понашање из ограде ишчупа један ексер. Дани су пролазили... И једног дана дечко је био у стању да каже свом оцу да је ишчупао све ексере. Отац је узео сина за руку, одвео га до ограде и рекао : ''Добро си то урадио сине мој, али погледај све те рупе у огради. Ограда више никада неће бити иста. Када у бесу кажеш неке ствари, оне остављају ожиљак, као што су ове рупе у огради. Можеш човека убости и извући нож и после тога није важно колико пута кажеш да ти је жао, ране остају.''

ВЕРБАЛНА РАНА ЈЕ ИСТО ТОЛИКО БОЛНА КАО И ФИЗИЧКА.

ПРИЈАТЕЉИ СУ, ЗАИСТА, ВРЛО РЕТКИ ДРАГУЉИ. ОНИ ЧИНЕ

ДА СЕ СМЕШИШ, ОХРАБРУЈУ ТЕ ДА УСПЕШ У НЕЧЕМУ, ОНИ СУ

СПРЕМНИ ДА ТЕ САСЛУШАЈУ, ДА ПОДЕЛЕ ТВОЈ БОЛ, ИМАЈУ

ЛЕПЕ РЕЧИ ЗА ТЕБЕ И УВЕК ИМ ЈЕ СРЦЕ ОТВОРЕНО ЗА ТЕБЕ.

Пре пет година помислила сам да је право време да средњошколци добију прилику и оцене своје професоре, а затим и образложе дату оцену, к'о што је ред и како ваља.

Своју замисао преточила сам у анкету, а анкету пред ученике.

Једва су је дочекали сви ученици, али и поједини професори. Ови први срећни, што се и они за нешто питају, очекује се њихово мишљење и став, а ови други (поједини) повређени: '' Ма, ко то и зашто ученицима пружа такву могућност?'', као и ''Ко мене професора да оцењује, ученик ?!?''.

Пре пет година анкета доживљава крах. Некима драго, другима недраго, остаде неко гласно ћутање!!!

Сада је школска 2005/2006 година. На промоцији факултета продекан за наставу изјављује, а у складу са Болоњском конвенцијом:''...студенти ће оцењивати професоре...'' Исте ове године чујем и то да је сасвим нормално да матуранти у Сарајеву оцењују своје професоре.

Питам се да ли сам ја то ''ишла испред времена'' ? Да ли сам преценила ситуацију, ниво свести и савести? Свеједно, не губим наду. Желим само да што пре сазри свест, како ученика, тако и професора. Да ученици буду довољно зрели да се самооцењују. Да поједини професори схвате како је њихов рад и однос према ученицима јаван (транспарентан), изложен праћењу (мониторинг), процени и оцени (евалуација), како компетентних људи из МПС-а, тако и колега, родитеља и, наравно, УЧЕНИКА.

Мени је било важно да ученици разумеју циљ анкете. Да анкета није прилика за освету, прилика да покажу да су злопамтила, већ јединствена шанса да буду реални, објективни и искрени. Да покажу оно, што сами захтевају од својих професора. Да оцене праведно и образложе дату оцену.

Подједнако значајно било је и то да професори прихвате резултате анкете на један, једини и прави начин. Да су резултати анкете показатељи, како правих вредности које треба неговати и развијати, тако и слабости, недостатака и грешака у раду са ученицима које треба умањити, исправити, искоренити.

Ко ради тај и греши, али је прави успех када се грешка увиди и отклони.

Дошло је време самовредновања и вредновања. Ваљда је сад тај прави тренутак. Матуранти школе су већ рекли своје. Схватили су моје упутство за попуњавање анкете. И заиста, били су реални, објективни и искрени. Још важније, били су позитивни и показали својим примером како и шта треба оцењивати и ценити. 

Сада је ред на професоре, да учине то исто. Да самовреднују себе, свој рад и однос са ученицима. 

http://jejaabs.blogspot.com/

Бисери са часа

БИСЕРИ СА ЧАСА

- њима је стало само да се добо облачу
- отишли смо на доручку
- кад она умре он треба да остане са неког
- дај му га нека си га и он погледа
- па нисам нормалан, ја да сам нормалан небих предавао овде, него бих предавао нормалној деци. За неку годину ће да почнемо главе да забацујемо.
- Митру: сине Митре, мајкина будало
- па ти ништа не знаш кукавче црни
- ко не зна не си запише
- шта изазива еколошку кризу
на пример отпаци
-њима је остало само да се молу
-дијалог је комуникација два или више људи
-кад је све пусто, кад је све црно он тад види вредност својих ствари
-ај тај завршни део, ај ће да звони
-отишао је да више није био ту
- увече када се вратила из амама, дакле то је сутра
- кад је ушао код ње све су му се чизме тресле
- утепа Сању (толико о њеном београдском)
- на крају једног дана увек дође други дан
- странка тражи поновно покретање ако је пропуштила предходно покретање
- немир који га је обуздао
- немир који је имао снајку
- онда су Радисава набили на колац, и онда је био жив све док није умро
- шта за тебе значи просветитељство?
ништа
- II светски рат је почео нападом Чешке на Пољску
- realised a suicide
-стани, стани, шта Ц јер сам ти рекла сто пита... :-)




IN

- ДОБРИ СПОРТИСТИ

- ШКОЛСКЕ ЕКСКУРЗИЈЕ И ИЗЛЕТИ

- БИТИ ДУХОВИТ

- ЗАЉУБЉИВАЊЕ

- ПОБЕДА МАРИЈЕ ШЕРИФОВИЋ НА ЕУРОСОНГУ

- ЕМИСИЈА ВЕЛИКИ БРАТ

- МИЛКА ОД 300 ГРАМА


OUT

-НЕБАВЉЕЊЕ СПОРТОМ

-МАЛЕ УЧИОНИЦЕ

-ОСОБИНЕ КАО ШТО СУ ЛЕЊОСТ, НАДМЕНОСТ, УОБРАЖЕНОСТ, ЛИЦЕМЕРЈЕ

-ЛАЖНА ПРИЈАТЕЉСТВА

-НЕКУЛТУРНИ ПОЛИТИЧАРИ

-ЕМИСИЈА ЗВЕЗДЕ ГРАНДА

-ДИЈЕТЕ


 Катарина  и Милица

Ликовна колонија

ЛИКОВНА КОЛОНИЈА '' ДИВНА МИЛОШЕВИЋ''

Једна од, већ, традиционалних акција наше школе по којој нас у Нишу препознају је ликовна колонија ''Дивна Милошевић'' (у помен наше преминуле професорке ликовне културе). Ове школске године организована је и реализована по четврти пут, овог пута у Сокобањи.
Била сам, и још увек јесам, почаствована позивом да баш ја од, скоро 800 ученика школе учествујем на колонији и радим са академским сликарима.
Сви су ми, пре поласка, рекли да су уметници, на неки свој начин чудни, на шта сам се ја само насмејала. Када сам их упознала видела сам колико обични људи греше, али и колика је моћ стереотипа и предрасуда.
Сликари (и уметници уопште) су само велика деца која слушају своју машту и стављају је на платно, папир, дрво, стакло, камен.... За та три дана проведена на свежем ваздуху и у добром друштву, полако сам ушла у свет боја.
У дружењу са уметницима сваки тренутак надахњује и одише креативношћу. Одабрали смо место са кога се пружа јединствен поглед и почели да сликамо. У почетку ми је било мало тешко да сликам, али сам касније, уз помоћ професора и неких уметника, успела да ''уђем у штос''. Касније је било све занимљивије и занимљивије. Почела сам да се играм бојама по платну и тако се опустила. Не само да сам за та три дана упознала прелепу Сокобању, научила нешто ново, већ сам и упознала професоре у правом светлу, онакве какви, заправо јесу. Док смо сликали, није се примећивао онај класичан однос ученик – професор. Били смо као деца на екскурзији. Слободни, креативни, маштовити, пуни позитивне енергије и орни да радимо оно што волимо. И радили смо дуго. И радили смо успешно!!!

Даница Илић III 4

Школски лист ученика Административно-биротехничке школе

ПОКРЕТАЧ ШКОЛСКОГ ЛИСТА АБШ

Свакодневни израз ученичког лица је ко ова наша осмица.
Понекад срећни, често љути, некад тужни,
Увек млади (и лепи и), никад ружни!!!

                                                                                      ЛИЦЕ СА НАСЛОВНИЦЕ

ПРОФЕСОР ЗА 21.век ГОРДАНА НОВКОВИЋ

Она је позитивна и увек спремна за рад. Пуна је нових, креативних идеја, расположена за разговор и помоћ ученицима. Она је професорка економске групе предмета Гордана Новковић.
Завршила је Гимназију «Бора Станковић» у Нишу, и у том периоду се бавила падобранством. Иако је хтела да упише књижевност, није имала могућности, па се определила за Економски факултет у Нишу.
Увек је за фер - плеј, а у хороскопу је лав и потврђује пословицу НЕ ДИРАЈ ЛАВА ДОК СПАВА! У нашој школи ради од 2004.године, а пре тога је 12 година радила у привреди, у приватном предузећу. Са носталгијом се сећа осмомартовског релија, у коме је учествовала са својим сином као сувозачем. Каква мама!

АБШ: Шта Вам је најлакше, а шта најтеже у професорском позиву?
Г.Н.: НАЈБОЉЕ је то што учествујеш у изградњи личности младих људи, помажеш да нађу себе и кроз њих градиш и део себе.
Најтеже је помоћи оним ученицима који не прихватају помоћ.

АБШ: Шта највише волите код ученика и какав однос имате са њима?
Г.Н.: Искреност највише поштујем. Волим ученике који су креативни и маштовити, јер су то управо особине које и мене покрећу. Сматрам да имам врло коректан однос са ученицима…ма воле ме! И због њих сам опет у облацима!

АБШ: Пошто обожавате књижевност, које жанрове волите и који писац Вам је омиљени?
Г.Н.: Читам књиге у зависности од расположења. Најомиљенији писац ми је Иво Андрић, а волим и Паола Коеља. Омиљена књига ми је «Ратник светлости», али и «Знаци поред пута».

АБШ: Начули смо да сте рокер у души. Да ли је то истина и који Вам је омиљени музичар?
Г.Н.: Да,…(осмех). Поштујем Црвену јабуку, Ван Гога, Рибљу чорбу, Нирвану, Red Hot Chily Pepers ... У последње време певушим песме Ван Гога, али ми је најомиљенија песма «Бежи кишо с прозора» Црвене јабуке. А, да, имам и мајицу са ликом Курта Кобејна.